Nekoliko naučnih studija potvrdilo je da konzumacija oko 100 grama šljiva na dan u periodu od tri meseca znatno povećava markere u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju.
Osim što jača kosti, šljiva smanjuje i rizik od obolevanja od raka debelog creva, a konzumiranje 12 šljiva prosečne veličine dnevno tokom dva meseca snižava nivo lošeg holesterola.
Sveža šljiva obiluje vitaminima C, B6, B2, B3, K, bakrom, magnezijumom, gvožđem, kalcijumom, i sadrži čak 240 mg kalijuma na 100 g voća. Kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak, kao i na zdravlje srca. Ovaj element podstiče koagulaciju trombocita što je važno u borbi protiv ateroskleroze i drugih bolesti srca.
Trudnicama se preporučuje da jedu šljive.
Šljiva obiluje i vlaknima, dva grama na 100 g, a uz sve to je niskokalorično voće. Ova nezaobilazna kraljica marmelade prvi je izbor i kod konstipacije, odnosno zatvora. Dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.
Šljive imaju nizak glikemijski indeks, što znači da mogu da pomognu u kontroli nivoa šećera u krvi i da se smanji rizik od dijabetesa tipa 2. One mogu da smanje nivo triglicerida i glukoze u krvi, za šta je zaslužan lutein.
Takođe, flavonoidi u šljivama smanjuju rizik od otpornosti na insulin, a pozitivno utiču i na insulinsku osetljivost.