Rak polako ali sigurno postaje drugi najčešći uzrok smrti, odmah iza srčanih bolesti.
Neki slučajevi karcinoma su izvan naše kontrole, određeni genetskim defektima i predispozicijama koje se prenose s jedne generacije na drugu ili su podstaknuti genetskim promenama koje prolazimo tokom svog života. Ipka, isto tako znamo da udisanje određenih materija, jedenje nekih namirnica i upotreba nekih vrsta plastike znatno povećava rizik os nastanka smrtonosnih vrsta karcinoma, ističu naučnici.
Oni su analizirali brojne opsežne studije rađene protekle decenije i identifikovali najveće krivce – 33 kancerogene stvari za koje su, naučno dokazano, snažno povezane s nastankom malignih procesa u telu.
Kako nastaje rak
Svaki put kad sećelija podeli, enzimi koji učestvuju u sintezi, u proseku prave čak oko 120 hiljada greški. Da li je to mnogo ili malo, sasvim je nebitno, sve dok se ne dogodi ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, rastu i neprekidnom dupliranju. Takva ćelija ignoriše signale da prestanež i stimuliše telo da je opskrbljuje krvlju kako bi još rasla. Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak širi po telu. Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije.
Prema naučnim predviđanjima će u sledećih 50 godina svaki treći čovek tokom svog života oboleti od raka, a više od 30 posto slučajeva bolesti moglo bi se sprečiti usvajanjem zdravih životnih navika, izbegavanjem poroka poput cigareta i alkohola – ali prvenstveno izbegavanjem kancerogene hrane.
1. Šećer
Naučnici ističu da konzumacija prevelikih količina šećera ne dovodi samo do gojaznosti i nastanka dijabetesa, već može aktivno oštetiti ćelije i povećati rizik od nastanka raka.
Nova istraživanja pokazuju da šećer može podstaći rast tumora u telu jer rak koristi šećer kao “gorivo”. Za razliku od zdravih ćelija, ćelije raka mogu da pretvore svoju energiju iz glikolize bez kiseonika, u procesu anaerobne glikoze.
“Hiperaktivna konzumacija šećera ćelija karcinoma dovodi do začaranog ciklusa kontinuirane stimulacije razvoja i rasta karcinoma”, kaže Džoan Tevelin, belgijski molekularni biolog nakon objavljivanja svoje studije, za koju se smatra da će dovesti do boljeg razumevanja interakcije šećera i raka, što bi moglo pomoći u kreiranju ciljanih strategija ishrane za pacijente.
2. Procesuirana hrana
Svaka hrana koja dolazi u plastičnom pakovanju, industrijski je zatvorena i dizajnirana je da traje mesecima bez kvarenja: Može biti brzo rešenje kada smo gladni, ali takođe povećava i rizik od nastanka raka.
Ovim namirnicama se kroz industrijsku proizvodnju tipično dodaju konzervansi, a najčešće je reč o štetnim nitratima, koji im povećaju rok trajanja. Ti aditivi se kroz godine akumuliraju u telu i mogu naneti štetu na nivou ćelija i dovesti do nastanka bolesti poput raka.
3. Pušenje
Iako se duvanska industrija svojski trudila da to opovrgne, nema sumnje da duvanski dim sadrži najmanje 70 hemikalija koje su kancerogene. Nisu izloženi samo pušači, već i oni u njihovoj neposrednoj blizini – pasivni pušači koji su izloženi pušenju kod kuće ili na poslu. Oni imaju od 20 do 30 posto veći rizik od nastanka raka pluća. Duvanski dim može uzrokovati rak pluća, ali i još 16 vrsta raka, poput raka debelog creva ili raka dojke. Procene upućuju na to da oni koji puše između 1 i 14 cigareta dnevno imaju osam puta veći rizik od umiranja od raka pluća u odnosu na nepušače. Kod onih koji puše 25 ili više cigareta na dan taj rizik je veći čak 25 puta.
4. Sunčanje bez zaštite i solarijum
Ljudi koji su počeli da koriste solarijum pre 35-e godine života imaju 87 posto veću verovatnoću od obolevanja od malignog melanoma u poređenju sa onima koji nikad nisu išli u solarijum. Osim toga, ljudi koji su počeli da koriste solarijum pre 35-e godine života imaju 87 posto veću šansu od obolevanja od malignog melanoma u poređenju s onima koji nikad nisu išli u solarijum. Sunce takođe šteti, a najopasnije su opekotine i to one nastale u ranijoj životnoj dobi, kažu naučnici.
5. Toksične hemikalije na poslu
Neki ljudi rade s kancerogenim hemikalijama svaki dan, a studije pokazuju da su pod najvećim rizikom oni koji rade s aluminijumom, moleri, radnici koji rade na poslovima asfaltiranja, proizvođači gume, frizeri, kozmetički radnici koji rade gel na noktima. Osim toga, studije otkrivaju da je uopšteno rad u noćnim smenama nešto što povećava rizik od nastanka raka, a uzrok toga je poremećaj cirkadijalnog ritma koji reguliše budnost i spavanje. To dovodi do hormonske neravnoteže u telu i povećava rizik hroničnih upala koje se mogu pretvoriti u rak.
6. Arsen
Prirodni sastojak Zemljine kore, je u svom anorganskom obliku izuzetno toksičan. Često se može pronaći u kontaminiranoj pitkoj vodi, poput na primer Bangladeša ili na sličnim mestima gde sistemi za navodnjavanje useva sadrže vodu s arsenom. Svetska zdravstvena organizacija kaže da najmanje 140 miliona ljudi u 50 zemalja pije vodu koja sadrži visok nivo arsena. Osim toga, arsen je jedan od najkancerogenijih sastojaka cigarete.
7. Meso sa roštilja
Iako je hrana sa roštilja zaista ukusna, naučnici su otkrili da pripremanje mesa na taj način oslobađa karcinogen nazvan heterociklički aromatski amin, jer dolazi do promene hemijske i molekularne strukture mesa.
Podaci prikupljeni od 62.000 osoba u periodu od 9 godina pokazuju da ispitanici koji su često konzumirali meso pečeno na roštilju ili na neki sličan način imaju 60 posto veće šanse za rak pankreasa u odnosu na ispitanike koji su preferirali slabije pečeno meso ili ga uopšte nisu jeli. Osim toga, crveno meso pripremljeno na ovaj način redovnom konzumacijom povećava rizik od nastanka raka prostate.
8. Ugljen
Kod rudara koji iskopavaju ugljen decenijama imaju veću stopu obolevanja od karcinoma pluća, bešike i želuca. Najopasniji su poslovi na gasifikaciji ugljena i destilaciji kamenog ugljena.
9. Alkohol
Redovno konzumiranje alkohola u većim količinama može povećati rizik od razvoja nekoliko različitih vrsta raka, uključujući rak grla, jetre, dojke i debelog creva. Prema američkom Nacionalnom institutu za rak, “rizik od razvoja raka povećava se s količinom alkohola koju osoba popije.” Nova analiza koja je obuhvatila 600.000 ljudi u 19 zemalja s visokim dohotkom utvrdila je da je konzumiranje više alkohola povezano s razvojem svih vrsta karcinoma probavnog sistema. Druga nedavna studija konzumenata alkohola u 195 zemalja širom sveta otkrila je da je više od 25 posto smrti povezanih s alkoholom kod ljudi starijih od 50 godina zbog raka.
10. Izduvni gasovi
Stručnjaci su utvrdili da izduvni gasovi dizel motora izazivaju rak pluća, a pozitivno su povezani i s povećanim rizikom od raka bešike. Izduvni gasovi dizel motora premešteni su iz grupe 2A (mogući kancerogeni) u grupu 1 (materije koje imaju definitivnu vezu s rakom). Za razliku od dizel, izduvni gasovi benzinaca za sada ostaju u grupi mogućih kancerogenih materija.
11. Usoljena i ukiseljena hrana
Kad se dimljena hrana kuva na visokim temperaturama, od nitrata nastaju još opasniji nitriti. Ipak, to se ne odnosi na namirnice koje kiselite ili dimite sami. Jedna od namirnica za koju je dokazano da je kancerogena je tradicionalna kineska slana riba.
12. Rad s uljem
Hemikalije koje se koriste za razvrstavanje i odvajanje ulja koja se mogu ispuštati u vazduh i vodu uključuju benzen i formaldehid koji dokazano uzrokuju rak.
13. Prerađeno meso viršli, kobasica…
Kupljena slanina, burgeri, kobasice, crveno meso i mesne prerađevine predstavljaju rizik za oboljevanje od raka, a po kategoriji štetnosti ulaze u grupu sa cigaretama, alkoholom, arsenom i azbestom, upozorenje je WHO-a nastalo na osnovu brojnih studija. Najčešće su posledice preterane konzumacija ovih prerađevina rakovi probavnog sistema – želuca, creva i pankreasa, a stručnjaci ističu da se studije odnose na industrijski obrađene mesne prerađevine.
14. Azbest
Izloženost značajnim koncentracijama azbesta može uzrokovati rak pluća, mezoteliom (rak pleure), azbestozu i razne druge bolesti pleure. Bolesti povezane s azbestom najčešće nastaju kod osoba koje su dugotrajno ili često izložene azbestu, posebno većim koncentracijama, što se događa kod profesionalne izloženosti. Iako je danas zabranjen, azbestni krovovi i fasade još uvek se nalaze na brojnim privatnim kućama i zgradama, pa i javnim ustanovama poput škola i bolnica.
15. Glifosat
Česti ubica korova, Monsantov glifosat je dokazano kancerogen, a danas je on najčešći herbicid koji se koristi u poljoprivredi širom sveta. Povezuju ga sa povećanim rizikom nastanka non-Hodgkinovog limfoma kod poljoprivrednika.
16. Piljevina
Radnici u pilanama i stolari koji redovno udišu piljevinu iz seče i oblikovanja drva imaju veću verovatnoću da će razviti rak sinusa i nosne šupljine od prosečne osobe.
17. Hormonska kontracepcija i estrogen
Žene koje rano dobiju prvu menstruaciju ili ranije uđu u menopauzu imaju veći rizik od raka dojke jer su izložene većim nivoima estrogena i progesterona kojeg stvaraju jajnici. Takođe, veći rizik imaju i žene koje su koristile hormonsku terapiju tokom menopauze, ali i kao kontracepciju.
18. Virusi
Zaraza nekim vrstama virusa povećava rizik od nastanka raka u organizmu, a to su hepatitis B i C virusi, HPV virusi, Epstein-Barr virus. Takođe, dokazano je da Helikobakterija može biti povezana s rakom želuca.
19. Porodica
Neki rizici od raka se prenose generacijski. Na primer, određene vrste raka dojke rezultat su mutacija u genima BRCA1 i BRCA2.
20. Gojaznost
Dokazano povećava rizik od karcinoma dojke, debelog creva, rektuma, jednjaka, bubrega i pankreasa.
21. Formaldehid
Već godinama je poznato da je jedan od uzročnika tumora nosne šupljine, a ovo konzervirajuće i dezinfekcijsko sredstvo povezuje se i s drugim brojnim oblicima raka.
22. Silikonski implantati
Ako ste mislili da su sigurni – nisu, jer umetanje stranih tela u organizam izaziva trajne upale, pokazala je studija klinike Mejo.
23. Zagađenja iz vazduha
Smog i čestice u njemu dovode do raka, a posebno je opasno udisanje čestica čađi, koje se povezuju s karcinomom pluća, jednjaka i mehura
24. Silicijum
Silicijum je prirodni mineral koji se nalazi u pesku, kamenu i betonu. Kada građevinski radnici i rudari udahnu čestice rezanjem, piljenjem ili bušenjem u stene, to može povećati rizik od razvoja raka pluća.
25. Zračenje
Rendgenski i gama zraci dokazano uzrokuju rak, kao i naravno UV zrake. Ipak, jedno snimanje u bolnici neće izazvati rak, jer su za to potrebne veće količine i doze zračenja, na primer poput izloženosti radijaciji u Černobilu. Osim toga, i sam rak se često tretira zračenjem. Ipak, američko društvo za borbu protiv raka upozorava da “ne postoji prag ispod kojeg se smatra da je takva vrsta zračenja potpuno sigurna”.
26. Hronična upala
Hronična upala od dugoročnih infekcija, bolesti creva ili gojaznosti mogu oštetiti DNK neke osobe i dovesti do većeg broja karcinoma.
27. Plastika
Novi dokazi otkrivaju da je industrija plastike godinama prikrivala dokaze o štetnosti BPA, na sličan način kako je duvanska industrija odbijala vezu između cigareta i raka pluća. Slično je uočeno kod većine plastičnih polimernih materijala.
28. GMO hran
Brzinski rast industrije genetski modifikovanih useva kontaminirala je našu ishranu na alarmantnom nivou. Više od 90 posto svetskog kukuruza i soje je genetski modifikovano, a o učincima istog još se raspravlja. Stručnjaci se slažu da pre nego što je GMO dodat u sastav više od 1000 namirnica nisu sprovedena adekvatna istraživanja o njegovom uticaju i nitko ne zna dugoročne posledice konzumiranja takve hrane
29. Kokice iz mikrotalasne
“U omote su dodane sintetičke hemikalije, pogotovo u industriji brze hrane, koje bi trebalo da spreče da iscure masti”, objašnjava nutricionistkinja Elisija Gudman. “Kokice za mikrotalasnu su pune tih hemikalija, koje se, kad se zagreju, automatski šire u same kokice. One štetno deluju na vaš endokrini sistem, a povezane su razvojem karcinoma, povišenim lošim holesterolom, lošim imunitetom, bolestima štitne žlezde i neplodnosti.”
30. Gazirana pića
THINKSTOCK Gazirana pića nisu hrana, a previše se konzumiraju u modernoj prehrani. Jedna limenka sadrži 40 grama šećera, a sve što sadrži više od osam grama šećera smatram pretjeranim. Osim toga, umjetni zaslađivači u gaziranim pićima doprinose pretilosti i dijabetesu te se često povezuju s nastankom raka.
31. Belo brašno
Kad je brašno rafinisano, iz njega se uklanjaju sve nutritivne vrijednosti. Potom se izbeljuje s gasom kako bi postao privlačniji potrošačima. Glikemijski indeks belog brašna je izuzetno visok – što znači da povećavanivo insulina, a ne osigurava “gorivo” telu. Ugljeni hidrati iz njega se pretvaraju u šećere, tako da učestala konzumacija belog brašna koji mogu dovesti do povećane otpornosti na insulin te su kao takvi poželjno gorivo za tumore.
32. Lajt proizvodi
Fat-free zvuči kao nešto dobro, jer za većinu masti predstavljaju nešto loše, ali ovakve namirnice su jako nezdrave. Prehrambena industrija počela je da zamenjuje životinjske masti s nezasićenim biljnim uljima koja su dovela do povećanja potrošnje trans-masti. A kako bi to nadoknadili, proizvođači su počeli da dodaju velike količine šećera, između ostalog. Drugim rečima, rizikujete debljanje, dijabetes, srčane bolesti i rak.
33. Osveživač vazduha
Sladak miris u zraku često dolazi u paketu s naftalenom i formaldehidom, poznatim kancerogenima. A sadrže i niz drugih toksičnih hemikalija.
