Menu Close

ZNATE LI ŠTA ĆE SE DESITI AKO ČESTO JEDETE JAJA? Nutricionista Mirković otkrila: “Ako krene da truli u želucu…”

Kako smo zatrpani svakodnevnim informacijama o zdravoj hrani, često unosimo prevelike količine namirnica za koje smo ubeđeni da ne mogu da nam škode. Nutricionista Branka Mirković oktriva za Informer.rs koja hrana opterećuje naš želudac, ali i koliko jaja treba da pojedemo i da li su ona zdrava

Ukoliko ste se pitali koja hrana opterećuje naš želudac, nutricionista Branka otkriva nešto više o tome.

– Napravićemo razliku između loše hrane i nepravilnog i neuskladjenog načina uslovno rečeno ono sto se nestručno smatra zdravom hranom. Ljudi misle da im nešto što smatraju zdravom hranom nikako ne može smetati pa još jedu u velikim količinama i mogu izazvati ozbiljne probleme sa varenjem. ijmasne pržene hrane u dubokoj masnoći, posebno ako je hladna, gruba hrana sa semenkama, izrazito preko granice ljuta i začinjena, posebno industriskim prelivima mozž da izazove tegobe u varenju. Pasulj, kupus i povrća sa jakim vlaknima u velikim količinama, nedovoljno sažvakana hrana izaziva nadutost i tegobe. Preterano topla hrana koja se unese u želudac, pa se popije hladna voda ili alkohol može da izazove ozbiljne i dugotrajne tegobe. Sada je trend da se unosi zrnasta hrana, razne semenke koje se teško vare ili potpuno nesvarene prolaze kroz digestivni trakt. Preko 10 badema smanjuje normalnu kiselinu u želucu neophodnu za varenje hrane, ishrana gde je veći deo od integralnnih žitarica, mahunarki, povrća i voća sa jakim vlaknima koji se višestruko uvećaju u želudcu i digestivnom traktu. Odluka da se niskokalorična hrana povrće i vode kao i mahunarke jedu u velikim količinama je posledica pogršnog savjeta da tako mogu da se najedu, a unesu manje kalorija. Takva ishrana može da dovede do nadutosti i lošeg varenja. Uvijek treba jesti maksimalnu količnu od polovine do dvije trećine želudca, ne grickati između i tako izbegnemo da unesemo novu hranu na još ne provarenu hranu i tako izbegnemo nadutost.

To je znak da se hrana dugo zadržava u želucu, ne može da se svari, počne da truli i javlja se nadutost. Tegobe se nastavljaju ako nedovoljno svarena hrana nastavi svoj put u tanko crijevno koje nije za takvu hranu zaduženo I ne može takvu hranu da obradi I tegobe se nastavljaju.

Često se dešava i da se hrana povrati što je u nekim slučajevima i bolja opcija.

Ostali uzroci su:

1. previliki obroci posebno u večernjim časovima

2. nedostatak enzima za varenje, pa u hitnim slučajevima možete popiti enzime za varenje

3. želudačna kila

4. želudac ima nedovoljnu pokretljivost neophodnu za varenje hrane

Poslije akutnih tegoba, jedite mekšu i tečniju hranu, bistre supe, pire od krompira, kompote od voća koje je prethodno dobro skuvano, testeninu, čajeve ali ako su učestale, promijenite način ishrane i preporuka je da se konsultujete sa specijalistom. Umjerenost i raznovsnost čuva vaš želudac i digestivni trakt, a to nam je drugi mozak, odnosno mozak našeg tijela – istakla je Mirković.

Često čitamo i slušamo polemike o unosu jaja, kao i o tome da li su ona zdrava po naš organizam.

“Jaja su odličan izvor najprirodnijih belančevina za holesterol. Interesantan je fenomen i upozorenja svjetskih nutriconista koji su vjerovatno dobili nešto da tako pričaju. Nikada niste čuli ili pročitali koliko treba da jedete i da li uopšte da jedete fast i “džank” food ali o lošem uticaju jaja napisane su neosnovane i nedokazane neistine. Iz jajeta se stvori život, znači sadrži sve što je neophodno, u tradiciji prestavljaju rađanje i vaskrsenje, pa da li su zaista tako loša? Uvijek se pitajte zašto? Pa na jajima se ne zarađuje mnogo, zdrava su i zasitna, dva jaja mijenjaju dnevnu prosječnu količinu mesa, možete lako da ih nabavite, pripremite i najvažnije mogu da menjaju bilo koji obrok u toku dana. Jedu se u slanim i slatkim jelima i kolačima, mogu da se mešaju sa bilo kojim namirnicama mada se ne preporučuju sa ribom ko nije navikao zbog enzima za varenje.

Jaja možete jesti na razne načine ali je važno da znate svoju količinu u toku dana. Jaja možete jesti svakodnevno, najmanje 4 nedeljno. Veoma su važna za rast i razvoj djece, odraslima daju energiju, lako se vare, imaju mali ostatak i daju najveći koeficijent sitosti zato ih mnoge dijete sadrže. Djeca do predškolkog uzrasta manja 1 jaje, starija 2. Od prvog do četvrtog razreda maksimalno 2 dnevno, a starji do 3 jaja dnevno. Mlade osobe posebno koje treniraju 3 djevojke a muškarci do 4 jaja dnevno. Odrasle osobe 2 do 3 dnevno. Starije osobe najmanje 2 jaja nedeljno. Zaključak je jedite i uživajte, samo ne pretjerujte u količini, to je važno kao i za bilo koju namirnicu.