To nije dobra navika, jer stručnjaci za ishranu upozoravaju da slatka hrana na mozak deluje tako da stalno traži još slatkiša.
Zamene za šećer
Mnogi misle da mogu da smanje unos kalorija zamenom šećera veštačkim zaslađivačima i tako smršaju bez velikih promena u ishrani. Međutim, dokazano je da veštački zaslađivači ne pomažu u mršavljenju. Štaviše, oni mogu da podstaknu zavisnost od šećera i slatkiša.
Jedenje po navici
Pre nego se impulsivno reaguje na dostupnost slatkiša, zapitajte se da li ste gladni i želite baš tog trenutka nešto slatko ili reagujete impulsivno i nesvesno. Mnogo ljudi jede slatkiše iz navike, a ne iz potrebe.
Čitajte deklaraciju
Naučite se da čitate deklaraciju na proizvodima bez obzira na to koliko su sitna slova, jer mnoge namirnice sadrže dodat šećer. NJih izbegavajte. Birajte hranu koja sadrži prirodni šećer u sebi, što je dobro za organizam jer se oni drugačije prerađuju od dodatog veštačkog šećera ili zaslađivača.
Bolje jedine domaće kolače nego kupovne
Smatra se da su medenjaci pripremljeni sa medom i integralnim brašnom zdrav slatkiš jer sadrže B vitamine i magnezijum. Slatkiši sa orašastim plodovima, ovsenim pahuljicama i cimetom su takođe preporuka, bogati su fosforom, bakrom i gvožđem pa ih često nazivamo hranom za mozak. Dobra praksa je i da sami pravite slatkiše jer ćete tako tačno znati količinu šećera jedete. Kao zamenu za beli šećer koristite ječmeni slad, prirodni med, suvo voće, (grožđe, šljive, smokve, kajsije, urme) i rogač.
Zaboravite na sokove
Polovina šećera koji prosečan čovek unese u organizam potiče od gaziranih i negaziranih sokova, energetskih pića, kafe i čajeva. Odvikavanje od omiljenog napitka je teško, pa se savetuje postepeno smanjivanje šećera u slatkim napicima do količine jedne kašičice ili manje po napitku.
